Ključ za uspeh ugradjenih implantata je količina i kvalitet kosti. Gornja vilica, posebno njen bočni deo, je tradicionalno bio jedan od najtežih područja za uspešno plasiranje zubnih implantata, kako zbog nedovoljnog volumena kosti, tako i zbog blizine maksilarnog sinusa. Ukoliko je koštana resorcija usledila kao posledica parodontopatije i prevremenog gubitka zuba, vrlo je verovatno da će Vam trebati nadogradnja kosti da bi implantati uopšte mogli da se ugrade. Postoji nekoliko tehnika kojima se podiže pod sinusa i omogućava novoj kosti da se oformi. Najučestalije primenjivana metoda podrazumeva sledeće: počinje se rezom, visoko na sluzokoži; sluzokoža se podiže i razotkriva kost, bočni zid sinusa, na kojoj se napravi jedan mali ovalni prozor; taj komad kosti se diže u sinusnu šupljinu (sličan mehanizam zamci za miševe), a prostor ispod se ispunjava graftom (materijalom uzetim od Vaše kosti ili veštačkim zamenikom za kost – BIOSS). Najzad, rez se ušiva i proces zarastanja može da počne.
Kroz 6 meseci, materijal plasiran za augmentaciju (povećanje volumena), prožet je novom kosti i može se preći na ugradnju implantata. Nekad je u istom aktu moguće uraditi i sinus lift i postaviti implantat.
Plastika sinusa se odnosi na zatvaranje sinusa,oroantralne komunikacije koja može nastati kao posledica povrede samog sinusa, tokom endodontskih ili parodontoloških zahvata, ali najčešće nastaje prilikom vađenja zuba. U preko 50% slučajeva se dešava nakon vađenja gornjeg prvog molara jer je tu pod sinusa u bliskom odnosu sa njegovim korenovima.
Plastika sinusa i sinus lift su rutinske procedure, izvode se u lokalnoj anesteziji i potpuno su bezbolne.